Стереотипы о британцах (статья Джонатана Фридлэнда) | British stereotypes

стереотипы о британцах

Brits are portrayed as class-conscious binge-drinkers utterly obsessed with the war. It's a thumbnail sketch, not the whole picture, writes Jonathan Freedland.

Говорят, что британцы считают, что в обществе "всяк сверчок должен знать свой шесток", к тому же они пьют запоями и очень любят разговоры о войне. Но это лишь приблизительный, далеко не полный портрет. Об этом пишет Джонатан Фридлэнд.

The stereotype is itself a stereotype. The European image of the Brit – either pukingly drunk football fan or snooty City gent, both living off past imperial glories, sullenly resenting being in Europe rather than ruling the world – is itself a cliche. Just as Brits know that every good Frenchman wears a striped shirt and beret, and that ruddy-faced Germans subsist on a diet of beer and sausage, so we know precisely what all those Europeans think of us.

Стереотип есть стереотип. Европейские представления об англичанах - это два штампа: либо пьяный футбольный болельщик, либо занюханный служащий из лондонского Сити. Причём оба живут воспоминаниями о былом имперском величии и еле скрывают неудовольствие, что им приходится жить в Европе вместо того, чтобы управлять всем миром. Также и у англичан есть штампы, по которым каждый настоящий француз ходит в полосатой рубашке и берете, а краснолицые немцы сидят на диете, состоящей из сосисек и пива. Так что нам прекрасно известно, что думают о нас остальные европейцы.

And, sure enough, drink, class and the second world war all crop up in the thumbnail sketch of the British (Europeans tend to use "British" as a synonym for "English", rather forgetting the Scots, Welsh and Northern Irish) provided by our colleagues across the Channel. It would be nice to say that our neighbours have us all wrong – but, sadly, cliches only become cliches if they are built on a foundation of truth.

И, конечно же, когда говорят о британцах по ту сторону Ла-Манша, всегда вспоминают их любовь выпить, их фиксированность на своём социальном положении и их разговоры о второй мировой войне. (Европейцы часто считают "британца" синонимом "англичанина", забывая о шотландцах, жителях Уэльса - валлийцах и жителях Северной Ирландии). Хотелось бы сказать, что соседи совсем нас не понимают - но, к сожалению, штампы так просто не рождаются, они отражают правду.

Start with the bottle. Sure, we can cling to the statistics that show we are far from Europe's heaviest drinkers. In fact, the last round of OECD figures ranked us 11th in Europe for alcohol consumption, far behind France in first place, followed by Portugal and Austria. But while the French, German, Spanish and Italians are drinking much less than they did in 1980, Britons are drinking 9% more.

Начнём с бутылки. Конечно, можно сослаться на статистику, которая показывает, что нам далеко до самых пьющих европейцев. На самом деле мы всего на 11-м месте в Европе по потреблению алкоголя (по данным Организации экономического сотрудничества и развития). Мы далеко отстаём от Франции (1-е место) и Португалии с Австрией (2-е и 3-е место). Но в то время как французы, немцы, испанцы и итальянцы стали пить меньше, чем в 1980-м году, мы, наоборот, стали пить на 9% больше.

Still, it's not the volume of pints (or litres) consumed that has led to our boozy reputation. It's the way we drink that's the problem. The French figure may be high, but that's driven up by a lot of people drinking moderately: the glass or two of red at dinner. The British disease has even entered the French language: le binge drinking is the preferred phrase for vast, rapid consumption aimed solely at getting hammered. It's this falling-over, vomiting brand of drunkenness, visible in most city centres on a Friday night, that has become part of our national image. One study found that 54% of British 15- and 16-year-olds admit to binge drinking, compared to a European average of 43%. In other words, there is more than a little reality behind the image.

И всё же репутацию пьяниц нам создали не выпитые литры (или пинты). Проблема в том, как мы пьём. Хотя суммарно французы пьют много, складывается эта сумма из того, что очень много людей пьют понемногу: стакан-два красного вина за обедом. А британская болезнь даже получила своё название во французском языке: "le binge drinking" - это значит пить много и быстро с единственной целью запьянеть (интересные сведения о выражении "drinking binge" и о самом слове "binge" можно найти в статье "binge" из раздела "Английские слова и выражения" - прим. переводчика). Именно такое пьянство, заметное у нас в крупных городах вечерами по пятницам, когда люди падают с ног и их рвёт, стало частью нашего национального имиджа. Согласно одному исследованию, 54% британцев в возрасте 15-16 лет признаются, что пили так (запоем, в стельку, binge drinking), а в других европейских странах таких всего 43%. Другими словами, такой наш имидж имеет свои основания.

Class conscious?    "Всяк сверчок знай свой шесток"?

What, though, of this description of us as "awfully class conscious"? It's tempting to say that that's out of date, that most Britons now belong in the vast, sprawling middle class. But the figures are much less comforting. The OECD put Britain at the bottom of the social mobility league table, finding that children born into poor families here have a lower chance of getting on than they do in Italy, France, Spain or Germany.

А что ответить на то, будто мы "чрезвычайно классово фиксированы"? Подмывает сказать, что это уже устарело, что теперь большинство британцев относятся в огромному и растущему среднему классу. Но статистика показывает несколько иное. По данным Организации экономического сотрудничества и развития, Британия относится с странам с наименьшей социальной мобильностью населения: у детей, родившиеся в бедных семьях, больше шанс остаться бедными, чем у их сверстников в Италии, Франции, Испании и Германии.

Second world war obsession?    Одержимы второй мировой войной?

Nor can we easily deny our obsession with the last war. When David Cameron wielded his veto at the December save-the-euro summit, the speed with which he was compared to the British Tommy in the legendary 1940 cartoon – stoically declaring, "Very well, alone" – testified to a nation that still views Europe through a wartime lens.

Нелегко будет отвергнуть и нашу одержимость второй мировой войной. Когда Дэвид Кэмерон (премьер-министр Британии) воспользовался правом вето на саммите Евросоюза по спасению евро-валюты, его сравнили с британским солдатом Томми на легендарной карикатуре 1940 года, который стоически кричит: "Хорошо, останусь один" - и сочли это доказательством, что наша страна до сих пор смотрит на Европу через очки времён второй мировой войны.

For reasons that are not all bad, we have turned 1939-45 into a kind of creation myth, the noble story of modern Britain's birth. We vote for Churchill as our Greatest Briton and revere the Queen in part because she is a direct link to that chapter in our history, the moment when we were unambiguously on the side of good.

По разным причинам, не всегда плохим, в годы второй мировой войны (1939-45) возник современный миф о благородной Британии. Самым великим британцем мы назвали (по опросам) Черчилля, а нашу королеву мы уважаем отчасти за прямую связь с этой главой нашей истории, когда мы однозначно встали на сторону добра.

That, of course, is a key difference between us and our fellow Europeans, for whom that period is anything but simple or unambiguous.

И в этом, конечно, ключевая разница между нами и остальными европейцами, для которых те годы были непростыми и неоднозначными.

And yet no Brit could accept the caricature of us without some dissent. For one thing, it's contradictory. How can Britons simultaneously be both self-controlled and prone to rip our clothes off in a drunken haze? (One answer might be that we're repressed and need alcohol to loosen up, but then go too far.) But it is also incomplete.

И всё же ни один британец не согласится полностью с такой карикатурой. Прежде всего, она противоречит сама себе. Как могут британцы быть одновременно и предельно самостоятельными, и склонными рвать а себе рубаху в пьяном угаре? (Возможен ответ, что алкоголь нужен нам, чтобы расслабиться от напряжения, просто мы заходим с ним слишком далеко).

More tolerant?    Более терпимы?

For the stereotype captures much of what we were and still are – but misses out who we have become. We are now a much more diverse and varied society, especially in our big cities, than the hooligan/City gent image allows.

Этот стереотип хорошо отражает, какими мы были и есть - но упускает, какими мы стали. Ныне наше общество намного разнообразнее, особенно в крупных городах, и давно не укладывается в альтернативу "хулиган или служащий Сити".

There is a vibrancy to modern British life that eludes the cliche's grasp. There's a hint of it in that Polish suggestion that the Brits are "kind and friendly to immigrants".

Жизнь в современной Британии не укладывается в рамки такого штампа. И показателем этого служит мнение поляков о том, что британцы "по-доброму и дружески относятся к иммигрантам".

Compared with other European countries, it's probably true that Britain is, generally, more tolerant. Some of our public services – the NHS, the BBC – are still cherished. We are not merely a mini-America of let-it-rip free-marketism.

Вероятно, правда, что по сравнению с другими европейскими странами Британия более терпимая страна. У нас до сих пор ценятся государственные системы здравоохранения (NHS) и средств массовой информации (ВВС). Мы отнюдь не являемся Америкой в миниатюре с её разгулом стихии свободного рынка.

Despite everything, Britain is not broken. And if that's hard for some of our European neighbours to accept, then they should hear what we say about them.

Несмотря ни на что, Британия сохраняет единство и не сломлена. И если некоторым нашим европейским соседям трудно с этим смириться, то пусть послушают, что мы говорим про них.

См. также:

 
Поделиться:
© 2024 audiorazgovornik.ru